„Priča Babinog sina”
„Filip Višnjić”, Beograd, 2008.
=================================
Milovan Danojlić: PREPORUKA ZA ČITANJE
„Priča Babinog sina” je pripovedna celina sačinjena od tridesetak situacija, anegdota, monologa, dijaloga, snimaka i zapažanja jedne pronicljive, senzibilne devojčice koja privremeno boravi na selu... (dalje)
=================================
Vasa Pavković: IZMEĐU PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI
Tatjana Janković je s mnogo uspeha upotrebila proverenog infantilnog naratora, koga su, u srpskoj beletristici, proslavili Bora Ćosić i Vesna Janković, a nedavno u oštrijem, angažovanom ključu Vladimir Kecmanović... (dalje)
=================================
Milja Lukić: MANJE JE VIŠE
Knjiga je više knjižica nego knjiga, ali unutar korica je divota koja se teško može zamisliti. Autorka koristi minimalistička sredstva a postiže maksimalan efekat, pre svega odličnu atmosferu - imala sam utisak da sam usred šumadijskog sela... (dalje)
=================================
Kristina Đuković: TIHI ČIN ČUVANJA DRAGOCENOSTI
Neposrednost Tatjane Janković stvara osećaj kod čitaoca da učestvuje u tihom činu čuvanja dragocenosti – sećanja na trenutke, na bisere koje su junaci ove knjige neštedimice prosipali na putu od kuće do livade... (dalje)
=================================
Aleksandra Milčić: JEDNOSTAVNOST U BOJAMA DETINJSTVA
Autorka neprekidno kombinuje glas pripovedača s glasovima ruralne sredine koja je okružuje i orkestracijom tih pripovedačkih tonova postiže zanimljive efekte. Ona uvek ima priču, koja možda i ne bi bila tako pristupačna da nije ispričana specifičnim jezikom... (dalje)
=================================
Emil Živadinović: NA SELU, OČIMA DETETA
Iako sam lično zagovnik toga da samo „veliki, epski, nesvakidašnji” događaji treba da budu predmet književnog dela, Tatjana Janković dokazuje da i običan život u nekom zabitom delu sveta skrivenom i od Boga može biti povod za jedno dobro književno delo... (dalje)
